Finansije i Osiguranje - Srbija

Svetska banka: Privredni rast Srbije 2,8 odsto u 2025.

Kako je navedeno, rast je usporen uglavnom zbog nižeg priliva stranih direktnih investicija (SDI) i neizvesnosti na svetskim tržištima.

Srednjoročno se očekuje oporavak rasta na nivo između tri i četiri odsto. Nakon dobrih rezultata u 2024, privreda je izgubila zamajac zbog nižeg nivoa privatnih ulaganja i neto priliva SDI u uslovima globalne neizvesnosti, navedeno je u saopštenju.

Rast se usporen na procenjenih dva odsto u prvoj polovini 2025. zbog naglog pada građevinske aktivnosti i slabijeg rezultata poljoprivrede, na koji su uticali negativni klimatski šokovi.

U prvoj polovini 2025, učešće fiskalnog deficita u godišnjem BDP-u zadržalo se na veoma niskom nivou od 0,2 odsto. Javni dug nastavio je da pada, dostigavši 45 odsto BDP-a, a deficit tekućeg računa povećan je za 82 odsto na 2,3 odsto BDP-a, pošto je uvoz i robe i usluga rastao brže od izvoza, kao i zbog nižeg neto priliva doznaka.

Na tržištu rada, stopa nezaposlenosti nastavila je da pada, i na kraju perioda bila je prosečnih 8,8 odsto, a stopa zaposlenosti ostala je na rekordnih 51,6 odsto.

Zamka srednjeg dohotka

"Srbija je ostvarila dobre makroekonomske rezultate, ali njen privredni rast treba da se ubrza. Izlazak iz ’zamke srednjeg dohotka’ zahteva prelazak na ekonomiju koju pokreću inovacije i koja podstiče produktivnost i omogućava domaćim firmama da se integrišu u lance vrednosti u Evropskoj uniji (i globalno). Za Srbiju, to bi, između ostalog, značilo privlačenje ’grinfild’ SDI i ulaganja u sektore sa većom dodatom vrednošću, veća ulaganja u istraživanje i razvoj i unapređenje ljudskog kapitala tokom čitavog životnog ciklusa radi jačanja kapaciteta i veština", izjavio je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.

Očekuje se da će Srbija u narednih nekoliko godina ostvarivati privredni rast od oko tri do četiri odsto godišnje.

Među negativnim rizicima su potencijalna budžetska podrška za državna preduzeća suočena sa teškoćama u poslovanju, slabija eksterna tražnja za izvozom iz Srbije u uslovima globalne neizvesnosti na polju trgovinske politike, kao i uticaj ekstremnih vremenskih događaja na poljoprivredu i infrastrukturu.

Prema očekivanjima, inflacija će se u 2027. vratiti u središte ciljanog raspona Narodne banke Srbije.

Održiv privredni rast, uz bolje usmerenu i adekvatniju socijalnu pomoć, ostaje ključ za dalje smanjenje siromaštva, navedeno je u saopštenju.

Radna mesta presudna za održanje privrednog rasta na Zapadnom Balkanu